U istoriji Vazduhoplovnog saveza Srbije nije zabeleženo da je neko u jednoj godini bio najbolji u padobranstvu i u pilotiranju

Doajen srpskog padobranstva i aktuelni prvak države u klasičnim padobranskim disciplinama Ljubiša Naumović, legenda širom nekadašnje Jugoslavije – ove godine postigao je nesvakidašnji rekord, nezabeležen u Vazduhoplovnom savezu Srbije.

Najbolji srpski padobranac osvojio je prvo mesto i u motornom letenju na nedavno održanom aero-reliju na sportskom aerodromu Davidovac, u posadi sa Aleksandrom Godićem. Time je istovremeno postao i najbolji pilot, spojivši tako dve različite grane vazduhoplovstva – padobranstvo i pilotiranje.

Naumović je Nišlija po rođenju, ali je čitavu svoju vazduhoplovnu karijeru vezao za Paraćin i ovdašnji Aero-klub “Naša Krila”. Kaže da je u detinjstvu želeo da bude pilot supersoničnog mlaznog aviona, ali da, na sreću ili na nesreću, nije uspeo da se upiše na vojnu akademiju.

- Onda sam prošao pored niškog kluba i video konkurs za obuku padobranaca. Bio mi je to pravi izazov. Sa nepunih 16 godina načinio sam prvi skok. I dan-danas dvoumim se između te dve velike ljubavi, padobranstva i pilotiranja, mada sam ipak u duši padobranac. To je pravi sport, u kome čovek svojim telom i sposobnostima može da pokaže rezultat. Motorno letenje, jedriličarstvo, pa i paraglajding, spadaju više u sferu tehničkih sportova. Suština im je drugačija – objašnjava ovaj zaljubljenik u plave visine.

U 43 godine dugoj vazduhoplovnoj karijeri nastupao je nebrojenu puta na državnim, svetskim i evropskim prvenstvima. Na jednoj od Balkanijada u figurativnim skokovima ostvario je tadašnji balkanski rekord, koji još nije oboren. Ipak, najdraže mu je priznanje “Zlatni orao”. To je najviše priznanje Vazduhoplovnog saveza tadašnje Jugoslavije, koje je dobio u konkurenciji svih sportskih vazduhoplovaca.

Baveći se padobranstvom, Naumovića nije napuštala ni ljubav prema avionima. Uspeo je da dođe do profesionalne dozvole pilota i do instruktorskog ovlašćenja. Danas više vozi avion nego što skače. Ali i to je opet, sa osmehom kaže Naumović, iz ljubavi prema padobranstvu.

- Padobranska sekcija u Paraćinu bi se sigurno ugasila da nije mene i moje supruge Svetlane Simić, takođe višestruke državne prvakinje i istruktorke padobranstva. Ja sada uglavnom vozim avion, a drugi skaču. Tek katkad avion prepustim nekom pilotu da i sam skočim – priča nam Naumović.

U Srbiji ima stotinu sportskih padobranaca, ali se na takmičenjima pojavljuje njih tridesetak. Skoro svi, tvrdi Ljubiša, mogli bi da urade isto što i Feliks Baumgartner – da skoče sa 39.000 metara.

- Kad bi imali iste uslove, dakle specijalni skafander i potpunu zaštitu sa svim sigurnosnim uređajima, ogromna većina padobranaca mogla bi da izvede takav skok. U padobranstvu se skače sa visine do 4.000 metara. Za veće visine potrebna je posebna oprema, specijalno odelo, koje je za Feliksa napravila NASA – objašnjava on.

A da je bračni par Naumović – Simić čitav život vezao za vazduhoplovstvo – pokazuje i njihova kuća. Napravljena je blizu aerodroma, što je i bio uslov za izbor mesta za gradnju.

- Ovako nijedan avion ne može da proleti a da ga mi ne vidimo – kažu kroz smeh Ljubiša i Svetlana.

Ljubiša Naumović postao i najbolji motorni pilot u Srbiji

(Z. Rašić, Večernje Novosti, 11.11.2012.)